Podelite sa prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Email this to someonePin on Pinterest

 

Perfekt se koristi za izražavanje prošlosti. Perfekt početnicima predstavlja najteži deo gramatike, jer je, iskreno rečeno, komplikovan.

Građenje perfekta

Perfekt se gradi od pomoćnih glagola HABEN ili SEIN i PARTICIPA PERFEKTA. Pomoćni glagol stoji na drugom mestu u rečenici i menja se po licima, a particip perfekta stoji na kraju rečenice i ne menja se nikada.

Perfekt u Nemackom jeziku

Pravilni glagoli

Svi pravilni glagoli grade perfekt sa pomoćnim glagolom HABEN. Particip perfekta im se gradi na sledeći način:

Gradjenje perfekta u Nemackom

Osnova se dobija odbijanjem nastavka –EN/–N od infinitiva glagola. (machen –> mach)
npr. PREZENT: Ich mache eine Torte. (Pravim tortu.)
PERFEKT: Ich HABE eine Torte GEMACHT. (Napravila sam tortu.)

Nepravilni glagoli

Nepravilni glagoli u nemačkom jeziku grade perfekt i sa SEIN i sa HABEN. Nepravilni glagoli kretanja grade perfekt sa SEIN, a nepravilni glagoli mirovanja sa HABEN.

!   Obratite pažnju na ovo NEPRAVILNI GLAGOLI KRETANJA. Glagoli kretanja predstavljaju glagole promene stanja. To znači da glagol „pisati“ nije glagol kretanja, jer se ne kreće naše celo telo prilikom ove aktivnosti, već samo naša ruka. Takođe, glagol „igrati se“ nije nepravilan glagol, ali je glagol kretanja. To znači da će perfekt graditi sa HABEN, kao i svi pravilni glagoli.

!    Izuzetak: glagol „bleiben“(ostati) je jedini nepravilni glagol mirovanja koji gradi perfekt sa SEIN.
Što se tiče participa perfekta nepravilnih glagola, on je – nepravilan :) i uči se napamet iz liste nepravilnih glagola.
!     Listu nepravilnih glagola možete preuzeti na sledećem linku:

http://www.graf-gutfreund.at/daf/02grammatik/01verb/01indikativ_aktiv/02perfekt/gr2_verbliste_leer.pdf

Ovde možete videti particip perfekta svakog nepravilnog glagola, kao i da li grade perfekt sa SEIN ili sa HABEN.
PREZENT: Ich schreibe einen Brief. (Pišem pismo.)
PERFEKT: Ich habe einen Brief geschrieben. (Napisala sam pismo.)
PREZENT: Ich fahre heute nach Berlin. (Putujem danas u Berlin.)
PERFEKT: Ich bin nach Berlin gefahren. (Putovala sam u Berlin.)

Upitni oblik

Pitanja u nemačkom jeziku možemo da postavljamo na dva načina. Jedan je upotrebom upitnih reči (wer, wann, wo, woher, wie…), a drugi je postavljanjem glagola na prvo mesto (kada želimo da dobijemo odgovor DA ili NE).
Postavljanje pitanja sa upitnim rečima:

Wo hast du vor drei Monaten gelebt? (Gde si živo pre tri meseca?)

Postavljanje pitanja sa „da li“:

Hast du in Berlin gelebt? (Da li si živeo u Berlinu?)

Izuzeci

1. Kod glagola stranog porekla u participu perfekta nema prefiksa GE-, već samo stoji sufiks –T na kraju. Glagoli stranog porekla su oni koji se završavaju na –IEREN u infinitivu. Grade perfekt sa HABEN.

npr: Ich habe die Wohnung renoviert. (Renovirala sam stan.)

!     Izuzetak: glagol „passieren“(desiti se) gradi perfekt sa SEIN.

2. Kod glagola sa nerazdvojnim prefiksima u participu perfekta nema GE-. Nerazdvojni prefiks zamenjuje prefiks GE-, koji bi po pravilu trebalo da gradi particip.
Nerazdvojni prefiksi su: BE-, GE-, ER-, VER-, ZER-, ENT-, EMP- i MISS-.

Ovde morate da vodite računa o tome da li je glagol koji je u osnovi glagola pravilan ili nepravilan. Uzećemo dva glagola sa istim prefiksom, ali različitom osnovom.

npr: BEKOMMEN i BESUCHEN
Glagol „kommen“(doći) je nepravilan glagol, možete ga naći u listi nepravilnih glagola. Tamo stoji da mu je particip perfekta GEKOMMEN i da gradi perfekt sa SEIN.
Glagol „suchen“(tražiti) je pravilan glagol, što automatski znači da gradi perfekt sa HABEN. Njegov particip možemo sami da izvedemo dodavanjem prefiksa GE- i sufiksa –T, tako da bi particip perfekta od glagola „suchen“ bio GESUCHT.

Međutim, kada na ove glagole dodamo prefiks BE- oba ova glagola menjaju svoje značenje.
BEKOMMEN = DOBITI
BESUCHEN = POSETITI

Pošto smo rekli da će nerazdvojni prefiks zameniti GE- kod GEKOMMEN i GESUCHT, particip perfekta će biti: BEKOMMEN, odnosno BESUCHT.

npr: Ich habe ein Geschenk bekommen. (Dobila sam poklon.)
Er hat seine Oma besucht. (Posetio je baku.)

!      Neki će se zapitati kako sad „habe bekommen“ kad smo rekli da „kommen“ gradi perfekt sa SEIN. Tako piše u listi nepravilnih glagola. Glagol „kommen“ znači „doći“, to je glagol kretanja i gradi perfekt sa SEIN. ALI: glagol „bekommen“ je promenio značenje i znači „dobiti“. Ovo više nije glagol kretanja, pa tako sada gradi perfekt sa HABEN.

Znači, moramo da obratimo pažnju na to da li je glagol koji je u osnovi pravilan ili nepravilan glagol i koje značenje ima. U zavisnosti od toga gradimo njegov particip perfekta i biramo pomoćni glagol koji će sa njim graditi perfekt.

3. Kod glagola sa razdvojnim prefiksima GE- stoji između prefiksa i glagola. Razdvojni prefiksi su: AN-, AUF-, EIN-, MIT-, NACH- itd.
Kod ovih glagola takođe moramo da vodimo računa o tome da li je glagol, od kojeg je ovaj glagol nastao, pravilan ili nepravilan.
npr: ANRUFEN i AUFHÖREN
Glagol „rufen“(zvati) je nepravilan glagol i njegov particip je GERUFEN. Perfekt gradi sa HABEN, jer je glagol mirovanja.
Glagol „hören“(čuti) je pravilan glagol, što znači da mu je particip perfekta GEHÖRT i da perfekt gradi sa HABEN.

ANRUFEN = POZVATI TELEFONOM
AUFHÖREN = PRESTATI

GE- stoji između, što znači da će particip perfekta ovih glagola biti: ANGERUFEN i AUFGEHÖRT.

npr: Meine Mutter hat mich angerufen. (Majka me je pozvala.)
Ich habe mit dem Rauchen aufgehört. (Prestala sam sa pušenjem.)

Verovali ili ne, to je sve što se tiče perfekta. :) Za kraj mogu da Vam dam mapu uma na kojoj je objašnjeno ovo što smo sada objasnili. Mapa kaže sledeće: pravilni glagoli grade particip. GE+OSNOVA+T, a perfekt grade sa HABEN. Nepravilni imaju svoj particip perfekta koji je uči napramet, grade perfekt i sa HABEN i sa SEIN, glagoli mirovanja sa HABEN, a kretanja sa SEIN. Upitni oblik se gradi na dva načina: glagol na prvom mestu i particip na kraju ili W- pitanje, pomoćni glagol na drugom mestu i particip na kraju. Izuzeci su glagoli sa razdvojnim prefiksima, nerazdvojnim prefiksima i glagoli koji se završavaju na –ieren. Kod ovih glagola i kod glagola sa nerazdvojim prefiksom nema GE-.

Nemacki jezik kurs

 

 

Viel Spaß! :)

Kurs ucenje nemackog jezika Beograd sertifikat

PROČITAJTE JOŠ I:

Učenje nemačkog jezika – osnove

Brzo učenje nemačkog jezika

Saveti za učenje nemačkog jezika

Nemački jezik za početnike

Pomoćni glagoli u nemačkom jeziku

Prezent u nemačkom jeziku

Nemački jezik za decu

Oktoberfest