Motivacija za decu

Kako motivisati decu da uče strane jezike?

Motivacija je osnovni pokretač u svakom segmentu života kako kod odraslih tako i kod dece. Odrasli iako su zreli i shvataju ozbiljno ono što rade moraju biti dovoljno motivisani da bi njihov učinak bio pozitivan. Situacija je ista i kod dece, s tim što je jedina razlika u vrsti motivacije koju u njima treba stvoriti.
U radu sa decom nije dovoljan samo nastavni plan sa fazama i ciljem časa, već je neophodno isplanirati čas tako da u svakom njegovom delu aktivnosti budu takve da deci održe pažnju. Profesor prilikom pravljenja plana svakog pojedinačnog časa mora da ima u vidu da je detetova pažnja kratkotrajna i da zbog toga broj isplaniranih aktivnosti mora da bude dovoljno veliki da pofesor ni u jednom momentu ne izgubi njihovu pažnju.
Aktivnosti moraju biti raspoređene tako da se naizmenično smenjuju jedna aktivna i jedna pasivna igra. Deca vole aktivne igre u kojima troše svoju energiju, ali zato su im neophodne i pasivne igre u kojima sede, u kojima se odmaraju i sakupljaju energiju za narednu aktivnu igru.
Ono što je kod dece glavna motivacija za učestvovanje u igrama je želja za pobedom. Među većinom dece pobednički duh je njihova glavna karakteristika i to treba iskoristiti u procesu učenja. U koliko je aktivnost takva da će na kraju samo jedan biti pobednik, većina dece će se potruditi da nauči ono što se od njega traži neshvatajući da zapravo usvaja gradivo.
Deca uče nesvesno jer oni u ranom uzrastu ne razumeju samu reč ,,učenje“ kao ni radnju ,,učiti“. Iz tog razloga njima je za proces usvajanja stranog jezika potrebna kreativno organizovana nastava.

Kako je odraslima pohvala motivacija na primer na poslu, tako je i deci u toku celokupnog detinjstva pohvala ono što ih čini srećnim i podstiče ih na napredak. Pohvala utiče ne samo na njih u smislu usvajanja znanja, već i na njihovo ponašanje u učionici. Dete se kada je pohvaljeno oseća važnim, oseća se posebnim i biva spremnije i motivisanije za učestvovanje na času. U koliko nešto dobro uradi poželjno je da dobije aplauz jer će to kod njega podstaći osećaj uspeha. Pohvale treba da dobija od profesora,ali i od roditelja jer će tada u potpunosti biti sigurno da je ono što radi dobro. Naravno, i u tome se mora imati mere jer ako se dete previše hvali neće više imati osećaj posebnosti, već će smatrati da je to nešto što je normalno i svakodnevno i neće više za njega predstavljati motivaciju.
Jedan od načina kako motivisati dete da učestvuje u nastavi i učenju je davanje određene uloge detetu. Kada se govori o ulozi misli se na neku vrstu titule na nekom od časova na osnovu koje će se ono izdvajati iz svoje vršnjačke grupe. Svako dete voli da se oseća odraslim jer se tada oseća bitnim. U koliko mu zadamo zadatak za koji nam obeća da će uraditi dete će ceo čas biti poslušno i spremno na učenje. Ti zadaci su naravno odraslima smešni, ali ih deca smatraju vrlo ozbiljnim. Jedan od zadataka može biti deljenje kartica ostaloj deci koji će on kao neko ko je ovaj zadatak dobio od profesora kao svoje zaduženje shvatiti kao misiju i zarad nje će u toku čitavog časa biti koncentrisano na nastavu. Mora se takođe voditi računa da svaki čas drugo dete dobije neki zadatak, ali isto tako treba naglasiti da će svako ko je bio dobar i uspešno izvršio svoj zadatak imati priliku da opet bude zadužen za nešto na nekom od narednih časova.
Deca pokazuju pozitivne reakcije i na osvajanje moguće nagrade. Osvajanje nagrada makar i one u vidu crteža koji bi profesor nacrtao, kod dece stvara izazov i uz to i dodatnu motivaciju da budu najbolji na času. Crtež koji predstavlja nagradu nije običan crtež, već je na njemu nacrtan pobednikov omiljeni junak iz crtanih filmova ili omiljena igračka. Nagrada kao način motivisanja dece za učestvovanje u nastavi je vrlo produktivan i kod dece nailazi na odobravanje i istovremeno stvara kod njih osećaj uspeha, koji pozitivno utiče na njihovo usvajanje jezika.

Polazna tačka u radu sa decom jeste ljubav. Kao i odrasli i deca su željna da im se pruži ljubav. I pored njihove nedovoljne zrelosti i nedostatka godina oni mogu da osete sve. Oni osećaju kako pozitivne emocije tako i negativne. Da bi bili deo nečega, da bi želeli da učestvuju i da bi sa radošću dolazili na kurs stranog jezika, oni moraju da od profesora osete ljubav. Decu ne možemo zavarati lažnim osmehom jer oni osećaju kada profesor nerado provodi vreme sa njima. Oni takođe mogu nesvesan pokret ili povišen ton profesora doživeti kao nešto negativno i nakon toga stvoriti otpor prema časovima. Zato je neophodno biti pažljiv u radu sa njim i voditi računa o tome na koji način pristupamo svakom pojedinačnom detetu. S druge strane koliko ljubavi dobiju od profesora, oni su u stanju da još više ljubavi uzvrate i to samo jednom rečenicom ili gestom. To je ono što rad sa decom čini nemerljivo lepšim u odnosu na sva druga zanimanja.

Dečije ponašanje je uvek spontano, a samim tim i nepredvidivo. To je ono što ih razlikuje od odraslih i što ih čini decom. Zato ne možemo očekivati da shvate važnost onoga što se od njih očekuje, ali zato su tu roditelji i profesor koji će uz puno razumevanja i strpljenja motivisati dete da pohađa kurs stranog jezika. Roditelj, tako što će mu pružiti neizmernu podršku, a profesor tako što će časove učiniti kreativnim, zanimljivim i prilagođenim uzrastu deteta. Svakako, cilj je jedan, a to je da dete nauči strani jezik.

Featured photo by: Enokson