Рябинушка

Вечер тихой песнею над рекой плывет,
Дальними зарницами светится завод,
Где-то поезд катится точками огня,
Где-то под рябинушкой парни ждут меня.

Ой, рябина кудрявая, белые цветы,
Ой, рябина, рябинушка, что взгрустнула ты.

Лишь гудки певучие смолкнут над водой,

Я иду к рябинушке тропкою крутой.
Треплет под кудрявою ветер без конца

Справа кудри токаря, слева - кузнеца.

Ой, рябина кудрявая, белые цветы,
Ой, рябина, рябинушка, что взгрустнула ты.

Днём в цеху короткие встречи горячи,

А сойдемся вечером - сядем и молчим.
Смотрят звёзды летние молча на парней,
И не скажут ясные, кто из них милей.

Ой, рябина кудрявая, белые цветы,
Ой, рябина, рябинушка, что взгрустнула ты.

Кто из них желаннее, руку сжать кому,

Сердцем растревоженным так и не пойму.
Оба парня смелые, оба хороши,
Милая рябинушка, сердцу подскажи.

Ой, рябина, рябинушка, оба хороши

Ой, рябина, рябинушка, сердцу подскажи.

Рјабинушка

Вече са тихом песмом над реком плови
Далеким искрама светли фабрика,
Негде иде воз бацајуци варнице,
Негде под рјабином ме чекају
младићи.

О, рјабина разграната, белих цветова
О, рјабина, рјабинушка, зашто си се
Растужила.

Једино ће се мелодичне сирене
Стишати над водом,
Ја идем до рјабине стрмом стазом
трепери испод разгранате бескрајни
ветар
Десно су увојци стругара, лево ковача.

О, рјабина разграната, белих цветова,
О, рјабина, рјабинушка, зашто си се
Растужила.

Дању су у погону кратки сусрети
ватрени,
А сиђемо увече-седнемо и ћутимо.
Летње звезде ћутке гледају младиће
И не кажу сјајне ко је милији од њих.

О, рјабина разграната, белих цветова
О, рјабина, рјабинушка, зашто си се
Растужила.

Ко је од њих дражи, коме стиснути
Руку,
Узнемиреним срцем нећу схватити.
Обојица су храбри, обојица су добри,
Мила рјабинушка, шапни срцу.

О, рјабина, рјабинушка, обојица су
добри
О, рјабина, рјабинушка, шапни срцу.

Миленький ты мой

(русский народный романс)

- Миленький ты мой,
Возьми меня с собой!
Там, в краю далеком,
Буду тебе женой.

- Милая моя,
Взял бы я тебя,
Но там, в краю далеком,
Есть у меня жена.

- Миленький ты мой,
Возьми меня с собой!
Там, в краю далеком,
Буду тебе сестрой.

- Милая моя,
Взял бы я тебя.
Но там, в краю далеком,
Есть у меня сестра.

- Миленький ты мой,
Возьми меня с собой!
Там в краю далеком,
Буду тебе чужой.

- Милая моя,
Взял бы я тебя.
Но там, в краю далеком,
Чужая ты мне не нужна.

Мили мој

(руска народна романса)

- Мили мој,
Поведи ме са собом!
Тамо, у далеком крају
Бићу твоја жена.

- Мила моја,
Повео бих те са собом
Али тамо, у далеком крају
Имам жену.

- Мили мој,
Поведи ме са собом!
Тамо, у далеком крају,
Бићу твоја сестра.

- Мила моја,
Повео бих те са собом.
Али тамо, у крају далеком,
Имам жену.

- Мили мој,
Поведи ме са собом!
Тамо у далеком крају,
Бићу за тебе туђин.

- Мила моја,
Повео бих те са собом.
Али тамо, у крају далеком,
Туђин ми није потребан.

ТЁМНАЯ НОЧЬ

Темная ночь, только пули свистят по
степи,

Только ветер гудит в проводах, тускло
звезды мерцают.

В темную ночь ты, любимая, знаю, не
спишь,

И у детской кроватки тайком ты слезу
утираешь.

Как я люблю глубину твоих ласковых
глаз,

Как я хочу к ним прижаться сейчас
губами!

Темная ночь разделяет, любимая, нас,

И тревожная, черная степь пролегла
между нами.

Верю в тебя, в дорогую подругу мою.

Эта вера от пули меня темной ночью
хранила . . .

Радостно мне, я спокоен в смертельном
бою,

Знаю, встретишь с любовью меня, что б
со мной ни случилось.

Смерть не страшна, с ней не раз мы
встречались в степи.

Вот и сейчас надо мною она кружится.

Ты меня ждешь и у детской кроватки не
спишь.

И поэтому знаю: со мной ничего не
случится!

TAMNA NOĆ

Tamna noć,samo meci zvižde
po stepi,

Samo vetar fijuče kroz žice,a zvezde slabo
trepere.

Tamne noći, voljena, znam da ne spavaš ,

Kod kolevke krišom suzu
brišeš.

Kako volim dubinu tvojih nežnih
očiju,

Kako želim da se priljubim uz njh
usnama!

Voljena, tamna noć nas razdvaja,

I nemirna crna stepa se pružila
izmedju nas.

Verujem u tebe, u dragu drugaricu moju.

Ova vera me je čuvala od metaka
u tamnoj noći…

Radujem se i spokojan sam u
smrtonosnom boju,

Znam, dočekaćeš me s ljubavlju,
šta god da se desi sa mnom.

Smrt nije strašna, sa njom smo se više
puta sretali u stepi.

Evo i sada ona kruži nada mnom.

Al ti me čekaš budna kod kolevke.

I zato znam- ništa mi se neće desiti.

Подмосковные вечера

Не слышны в саду даже шорохи,
Всё здесь замерло до утра.
Eсли б знали вы, как мне дороги
Подмосковные вечера.

Речка движется и не движется,
Вся из лунного серебра.
Песня слышится и не слышится
В эти тихие вечера.
Что ж ты, милая, смотришь искоса,
Низко голову наклоня?
Трудно высказать и не высказать
Всё, что на сердце у меня.
А рассвет уже всё заметнее.
Так, пожалуйста, будь добра.
Не забудь и ты эти летние
Подмосковные вечера.

Подмосковске вечери

Не чује се ни шуштање у врту,
Све је ту замрло до јутра.
Када би знали ви како су ми драге
Подмосковске вечери.

Речица се креће и не креће се
Сва сребрна од месеца.
Песма се чује и не чује се
У тим тихим вечерима. .
Шта ти, драга, гледаш попреко,
Клањајући главу?
Тешко је изразити и не изразити
Све што ми је на срцу. .
А зора се већ све више примећује.
Зато те молим, буди добра
Не заборави ни ти те летње
Подмосковске вечери.

Ой, мороз, мороз

Ой мороз мороз не морозь меня

Не морозь меня моего коня

Не морозь меня моего коня

Моего коня белогривого.

У меня жена ох ревнивая

У меня жена ох ревнивая

У меня жена ох красавица.

Ждет меня домой ждет печалится.

Я вернусь домой на закате дня

Обниму жену напою коня

Обниму жену напою коня.

Ой мороз мороз не морозь меня

Не морозь меня моего коня

Не морозь меня моего коня.

Ох, мразе, мразе

Ох, мразе, мразе, не смрзавај ме,

Не смрзавај ме, мога коња,

Не смрзавај ме, мога коња,

Мога коња белогривог.

Имам жену, ох, љубоморну,

Имам жену, ох, љубоморну,

Имам жену, ох, лепотицу.

Чека ме код куће, чека и тугује.

Вратићу се кући на заласку дана,

Загрлићу жену, напојићу коња,

Загрлићу жену, напојићу коња.

Ох, мразе, мразе, не смрзавај ме,

Не смрзавај ме, мога коња,

Не смрзавај ме, мог коња.

Текст песни «Журавли»

Мне кажется порою, что солдаты
С кровавых не пришедшие полей,
Не в землю нашу полегли когда-то,
А превратились в белых журавлей.

Они до сей поры с времен тех дальних

Летят и подают нам голоса.
Не потому ль так часто и печально
Мы замолкаем глядя в небеса?

Летит, летит по небу клин усталый,
Летит в тумане на исходе дня.
И в том строю есть промежуток малый -
Быть может это место для меня.

Настанет день и журавлиной стаей
Я поплыву в такой же сизой мгле.
Из-под небес по-птичьи окликая
Всех вас, кого оставил на земле.

Мне кажется порою, что солдаты
С кровавых не пришедшие полей,
Не в землю нашу полегли когда-то,
А превратились в белых журавлей.

Текст песме «Ждралови»

Чини ми се понекад да војници
Који нису дошли са крвавих поља,
Нису легли у нашу земљу некада
Већ су се претворили у беле
ждралове.

Они све до сада од тих давних
времена
Лете и дају нам гласове.
Можда због тога тако често и жалосно
Ми заћутимо гледајући у небеса?

Лети, лети по небу јато уморно,
Лети у магли предвече.
И у том строју је мали размак
Можда је то место за мене.

Наступиће дан и у јату ждралова
Запловићу у истој плавичастој магли.
Испод небеса као птица јављајући се
Свима вама које сам оставио на
земљи.

Чини ми се понекад да војници
Који нису дошли са крвавих поља,
Нису легли у нашу земљу некада
Већ су се претворили у ждралове.

Текст песни Ах, Настасья

Эх, Настасья, эх, Настасья!
Отворяй-ка ворота
Ой люшеньки люли-люли,
Отворяй-ка ворота ,
Отворяй-ка ворота
Принимай-ка молодца!
Ой, люшеньки люли-люли
Принимай-ка молодца!

-Ух ты, Настасья пляши!!!

"Я бы рада отворила -
Буйный ветер в лицо бьёт
Ой, люшеньки люли-люли
Буйный ветер в лицо бьёт
Буйный ветер в лицо бьёт
Частым дождичком сечёт
Ой, люшеньки люли-люли
Частым дождичком сечёт"

- Ух ты, Настасья, пляши!!!

"Частым дождичком сечёт,
Ретивое сердце мрёт
Ой, люшенки люли-люли,
Ретивое сердце мрёт
Частым дождичком сечёт
Ретивое сердце мрёт
Ой, люшенки люли-люли
Ретивое сердце мрёт"

- Ух ты, Настасья, пляши!!!

Текст песме Ох, Настасја

Ох, Настасја, ох Настасја!
Отварај капију
Ох, љушењки љуљи-љуљи
Отварај капију,
Отварај капију
Примај момка !
Ох, љушењки љуљи-љуљи
Примај момка!

Ох, ти, Настасја плеши!!!

« Радо бих отворила-
Силовит ветар у лице бије
Ох, љушењки љуљи-љуљи
Силовит ветар у лице бије
Силовит ветар у лице бије
Густом кишицом шиба
Ох, љушењки љуљи-љуљи
Густом кишицом шиба.»

Ох, ти, Настасја, плеши!!!

«Густом кишицом шиба,
Ревносно срце умире
Ох, љушењки љуљи-љуљи,
Ревносно срце умире
Густом кишицом шиба
Ревносно срце умире
Ох, љушењки љуљи-љуљи
Ревносно срце умире.»

Ох, ти, Настасја, плеши!!!

Невозможное возможно

Я знаю точно -
Невозможное возможно,
Сойти с ума,
Влюбиться так неосторожно.

Найти тебя,
Не отпускать ни днём ни ночью,
Всё невозможное возможно -
Знаю точно.

А где тебя искать,
Прошу, ты мне ответь.
В какие города
Мне за тобой лететь.

Я готов на край земли.
Я всё должен объяснить,
Пойми, что без тебя
Я не умею жить.

Я знаю точно -
Невозможное возможно,
Сойти с ума,
Влюбиться так неосторожно.

Найти тебя,
Не отпускать ни днём ни ночью,
Всё невозможное возможно -
Знаю точно.

Всё готов делить
С тобой я пополам,
Ты только мне поверь,
Я сделал выбор сам.

Дай же мне последний шан
Я всё должен объяснит
Пойми, что без тебя
Я не умею жить.

Я знаю точно -
Невозможное возможно ,
Сойти с ума,
Влюбиться так неосторожно.

Найти тебя,
Не отпускать ни днём ни ночью,
Всё невозможное возможно -
Знаю точно.

Я знаю точно -
Невозможное возможно,
Сойти с ума,
Влюбиться так неосторожно.

Найти тебя,
Не отпускать ни днём ни ночью,
Всё невозможное возможно -
Знаю точно.

Немогуће је могуће

Тачно знам-
Немогуће је могуће,
Полудети,
Заљубити се тако неопрезно.

Наћи тебе,
Не пуштати те ни дању ни ноћу
Све немогуће могуће је-
Тачно знам.

А где да те тражим,
Молим те, одговори ми.
У које градове да
Летим за тобом.

Спреман сам на крај земље.
Све морам објаснити,
Схвати, да без тебе
Ја не умем да живим.

Тачно знам-
Немогуће је могуће,
Полудети,
Заљубити се тако неопрезно.

Наћи тебе,
Не пуштати те ни дању,ни ноћу,
Све немогуће могуће је-
Тачно знам.

Све сам спреман да делим
са тобом на пола,
Само ми поверуј,
Сам сам направио избор.

Дај ми последњу шансу,
Све морам да објасним,
Схвати да без тебе
Ја не умем да живим.

Тачно знам -
Немогуће је могуће,
Полудети,
Заљубити се тако неопрезно.

Наћи тебе,
Не пуштати те ни дању,ни ноћу
Све немогуће могуће је -
Тачно знам.

Тачно знам-
Немогуће је могуће,
Полудети,
Заљубити се тако неопрезно.

Наћи тебе,
Не пуштати те ни дању,ни ноћу
Све немогуће могуће је-
Тачно знам.

Шумел камыш

Шумел камыш, деревья гнулись,
А ночка темная была.
Одна возлюбленная пара
Всю ночь гуляла до утра.

А поутру они проснулись,
Кругом помятая трава,
Там не одна трава помята, -
Помята девичья краса.

Иду домой, а дома спросят:
"Где ночь гуляла, с кем была?"

А я скажу: В саду гуляла,
"Домой тропинки не нашла".

Шумел камыш, деревья гнулись,
А ночка темная была.
Одна возлюбленная пара
Всю ночь гуляла до утра.

Шумела је трска

Шумела је трска, дрвеће се повило,
А ноћ је била тамна.
Један заљубљени пар
Се целу ноћ шетао до јутра.

А ујутру су се пробудили,
Унаоколо је трава полегла,
Тамо није само трава полегла,-
Полегла је и девојачка лепота.

Идем кући, а код куће ће питати:
Где си се шетала целе ноћи, с ким
си била?
А ја ћу рећи: У башти сам се шетала,
«Нисам нашла пут кући».

Шумела је трска, дрвеће се повило,
А ноћ је била тамна.
Један заљубљени пар
Се целу ноћ шетао до јутра.

Гимн России

Россия — священная наша держава,

Россия — любимая наша страна.

Могучая воля, великая слава —

Твоё достоянье на все времена!

Славься, Отечество наше свободное,

Братских народов союз вековой,

Предками данная мудрость народная!

Славься, страна! Мы гордимся тобой!

От южных морей до полярного края

Раскинулись наши леса и поля.

Одна ты на свете! Одна ты такая -

Хранимая Богом родная земля!

Славься, Отечество наше свободное,

Братских народов союз вековой,

Предками данная мудрость народная!

Славься, страна! Мы гордимся тобой!

Широкий простор для мечты и для

жизни

Грядущие нам открывают года.

Нам силу даёт наша верность

Отчизне.

Так было, так есть и так будет всегда!

Славься, Отечество наше свободное,

Братских народов союз вековой,

Предками данная мудрость народная!

Славься, страна! Мы гордимся тобой!

Химна Русије

Русијо света наша државо,

Русијо вољена наша земљо.

Снажна воља, велика слава

Твоја су блага за сва времена!

Славна буди, наша слободна

Отаџбино,

Братских народа савезе вечни,

Прецима преношена мудрост

народна!

Славна буди, државо! Поносимо се

тобом!

Од јужних мора до поларних крајева

Простиру се наше шуме и поља

Ти си једина на свету си таква!,

Штићена Богом, рођена земљо!

Славна буди, наша слободна

Отаџбино,

Братских народа савезе вечни,

Прецима преношена мудрост

народна!

Славна буди, државо! Поносимо се

тобом!

Широки простор за снове и за живот

Отварају нам долазећа лета.

Снагу нам даје верност Отаџбини.

Тако је било и јесте, и увек ће бити!

Славна буди, наша слободна

Отаџбино,

Братских народа савезе вечни,

Прецима преношена мудрост

народна!

Славна буди, државо! Поносимо се

тобом!

Тамо далеко

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо далеко где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо где Тимок, поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Али сам поносно клиц’о, живела Србија!
Али сам поносно клиц’о, живела Србија!

Там далеко

Там далеко, далеко от моря,
Там моё село, там Сербия.
Там моё село, там Сербия.
Там далеко, где жёлтые лимоны цветут ,
Там у сербской армии был единственный путь.
Там у сербской армии был единственный путь.
Там далеко, где цветёт белая лилия,
Там свою жизнь отдали вместе отец и сын.
Там свою жизнь отдали вместе отец и сын.
Там где тихо течёт Морава,
Там я оставил икону и славу мою
Там я оставил икону и славу мою.
Там где Тимок, приветствует Вельков град,
Там сожгли церковь, где венчался я млад.
Там сожгли церковь, где венчался я млад.
Без родины, на Корфу жил я,
Но я гордо восклицал: «Да здравствует Сербия!»
Но я гордо восклицал: «Да здравствует Сербия!»